Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за часопис "Банкар"

Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за часопис "Банкар"
Датум објаве: 21.03.2011 10:20 | Аутор: Ивона Михајловић

Испис Штампај страницу


мин финСмањена ликвидност привреде резултирала је сталним растом броја компанија које су у блокади.Унутрашњи дуг је све већи. Да ли министарство финансија намјерава да предузме неке мјере и да ли је мултилатерална компензација у којој би учествовала и држава, била одговарајуће рјешење у овом моменту?

Ако се пажљивије анализирају подаци о броју блокираних фирми уочава се тренд њиховог благог опадања у односу на претходне двије године. Међутим, таква статистика не може значити охрабрење, с обзиром на то да је број блокираних фирми и даље висок, те да су се створили тзв. кругови дужничко повјерилачких односа.

Министарство финансија и Влада од појаве овог проблема, у дијелу својих надлежности, труде се да буду дио рјешења. Ту, прије свега, мислим на редовно извршавање свих буџетских обавеза, али и на: првобитни пакет антикризних мјера у износу од око 10% БДП-а, сталне мјере пореског растерећења привреде, обезбјеђивање гаранција за кредитирање сектора предузећа средствима међународних финансијских институција, оснивање Инвестиционо развојног фонда.

Дакле, настојимо да помогнемо кроз стварање повољног амбијента, који ће омогућити боље услове за пословање предузећа, али овај процес мора да буде двостран – и привреда треба да осмисли квалитетне и одрживе пројекте, који би доносили нову вриједност.

Треба бити опрезан приликом разматрања могућности да се уведе мултилатерална компензација као инструмент. Она може да буде средство за превазилажење конкретних случајева, али не и трајно рјешење овог питања. Истовремено, то је била пракса у ранијем периоду и напуштена је, између осталог, и реформом система трезора у Црној Гори. Проблем неликвидности треба рјешавати стварањем системских, дугорочних рјешења, односно политика, а сматрам да мјерама економске политике управо то и радимо.


Шта мислите о формирању медјубанкарског тржишта новца и секундарног тржишта хартија од вриједности, чиме би се у знатној мјери олакшали потенцијални ликвидоносни проблеми и стимулисала повећана трговина са хартијама?

Формирање међубанкарског тржишта новца олакшало би проналажење додатних извора ликвидности за банке. Ипак, да би оваква врста тржишта заживјела неопходно је да и банке препознају свој интерес његовим постојањем. С друге стране, Секундарно тржиште хартија од вриједности већ постоји, али га треба даље развијати и „продубити“ новим инструментима. Ово је очекивана, наредна фаза развоја финансијског тржишта у Црној Гори. На то нас константно упућују и оцјене референтних истраживања, у првом реду Транситион Репорта-а ЕБРД-а,у којем се као један од недостатака финансијског тржишта у Црној Гори наводи мањак „софистицираности“ инструмената. Дешавања у глобалној економији утицала су на вртоглаве стопе раста на финансијским тржиштима, али су касније узроковала и исте такве стопе пада. У складу са тим, очекујем да ће се опоравак тржишта, у смислу обима трговине, диверзификације и врсте инструмената дешавати постепено. Тренутно је у припреми нови Закон о инвестиционим фондовима, а у процедури су и измјене Закона о преузимању и измјене Закона о добровољним пензијским фондовима. Вјерујем да ће нова регулатива дати додатни импулс развоју финансијског тржишта.

Често се чују критике на рачун банака и њихове кредитне политике. Један сте од ријетких који је недавно стао у њихову одбрану и рекао да оне раде по тржишним принципима и у складу са медјународним прописима.

Чињеница је да смо већ неко вријеме свједоци критика упућених на рачун банкарског сектора. Важно је да схватимо позицију сваког од актера на тржишту и моја изјава је била у том правцу. Кредитни раст није само посљедица спремности банака да дају кредите, већ и постојања довољно кредибилних и профитабилних пројеката. И банке и привредна друштва по дефиницији имају интерес да остваре профит. Оно што је приход за банку, трошак је за привредно друштво, и обрнуто. То је суштина сваке размјене на тржишту. Једино у међусобној добровољној сарадњи и повјерењу циљеви и банака и привредних друштава могу бити остварени. Држава као посредник или учесник у овој размјени направи дугорочно већу штету него корист. Зато сам врло резервисан када је у питању било која интервенција државе у финансијском систему и односу кредитор - повјерилац.

Како видите ситуацију у банкарском сектору данас?

Банкарски сектор је стабилнији у односу на прошлу годину. Кључни индикатори на нивоу сектора то показују. Ту прије свега мислим на коефицијент ликвидности и коефицијент солвентности, који се крећу изнад граница прописаног минимума. Висина и структура депозита је такође стабилна. Банкарски сектор не карактеришу стопе раста из периода економске експанзије, али важно је да постоји континуиран тренд опоравка.

Недавно сам имао састанак са представницима банака у Црној Гори и радује ме чињеница да је већина банака најавила раст кредитне активности у овој години. Најављене стопе раста кредитне активности ће допринијети и остварењу стопа раста економије које смо планирали економском политиком.

Недавно је успостављен и нови, модернији регулаторни оквир за банкарски сектор. Истовремено, супервизор је релаксирао своје захтјеве доношењем одговарајуће подзаконске регулативе. Пред банкама је и додатно усклађивање свог пословања са међународним стандардима.

У овој комбинацији очекивања и могућности вјерујем да је доза повећане забринутости и нервозе за нама, а да је банкарски сектор започео нову фазу раста и развоја
.

Банке у Црној Гори имају квалитетну сарадњу са министарством финансија, која је нарочито дошла до изражаја током коришћења средстава ЕИБ и КWФ као и приликом помоћи банкама у вријеме кризе кроз посебан Закон. Гдје Ви видите простор за продубљење сарадње у наредном периоду?

Сарадња између пословних банака и Министарства финансија је у континуитету врло успјешна. ЕИБ и КФW пројекти поршке за кредите малих и средњих предузећа су примјер како се могу обезбиједити значајна средства под повољним условима за банке и компаније, уз минимизацију ризика за државу.

Системска сарадња Министарства са Удружењем банака и појединачним пословним банкама подразумијева константно унапријеђење пословног амбијента за банке, прије свега у дијелу измјене законске регулативе, док текућа сарадња обухвата у првом реду финансирање значајних капиталних пројеката.

На концу, најквалитетнија сарадња приватног и државног сектора огледа се у ефикасном извршавању обавеза и задатака. Држава треба да ствара повољан законски и институционални оквир, ефикасно имплементира законе и штити имовинска права. Тада ће и банке имати бољу основу да подрже успјешње пројекте.

Одмах по ступању на дужност министра финансија, појавила се информација о могућој новој емисији обвезница. Може ли се очекивати најављени аранжман са ММФ-ом?

Задуживање у 2011. години дефинисано је Законом о буџету, којим смо планирали задуживања од 180 милиона ЕУР и додатних 53 милиона ЕУР за реализацију инфраструктурних пројеката. Прошле године смо имали прво искуство емисије обвезница у износу од 200 милиона и она је била успјешна, посебно са аспекта укупне тражње и броја инвеститора. Сада смо у фази припреме нове емисије еурообвезница, која би требало да се реализује у првој половини године. Свакако, сматрам да није добро унапријед дефинисати прецизан тајминг, већ пажљиво пратимо дешавања на тржишту, која ће, уз наше потребе и интересовање потенцијалних инвеститора, одредити и најбољи моменат за другу емисију обвезница.

Припрема овог процеса додатно је важна из угла емисије еурообвезница не само за обезбјеђивање недостајућих средстава, већ и као могућности да се држава, њена привреда и приватни сектор представе великом броју инвеститора.

Економско-финансијска криза значајно је утицала на улогу ММФ-а, који је, првенствено, знатно повећао свој финансијски потенцијал, којим сада може активно да подржава земље чланице у превазилажењу кризе, док је, с друге стране, дошло до значајних промјена у управљању у овој међународној организацији. Земље које су у посљедњој декади знатно повећале свој релативни значај у свјетској економији, као што су на примјер Кина и Индија, добијају већу гласачку моћ у тој институцији, чиме она постаје легитимнија него што је била до сада. ММФ је у посљедње вријеме увео и неке нове финансијске инструменте, али и адаптирао концепт условљавања, који уобичајно прате његове аранжмане.

У том контексту је и потенцијални аранжман са ММФ-ом, кроз кредитну линију предострожности, што представља додатни механизам који имамо пред собом и који можемо размотрити уколико буде неопходно.

Да ли очекујете да ће се планирани буџет реализовати у потпуности и каква је ситуација са капиталним инвестицијама?

Буџет за 2011. годину је планиран на принципу одрживости. Имајући у виду планирано смањење расхода, очекујемо да ће се код већине корисника буџет реализовати у потпуности. Код појединих издатака постоји ризик да реализација буде већа од плана. Ту прије свега мислим на пензије и социјална давања. У зависности од кретања ових расхода, као и остварења прихода, Министарство финансија може да током године реагује одговарајућим интерним мјерама смањења потрошње.

Капитални буџет је планиран изнад остварења за 2010. годину. Искуство нас учи да није једноставно предвидјети динамику капиталне потрошње. Ипак, на нама је да стварамо услове да се цјелокупан капитални буџет реализује, посебно имајући у виду његове мултипликативне ефекте по економију.

Много пута се могло чути да је развој предузетништва, малих и средњих предузећа, приоритет за Владу и друге институције које се брину за развој економије Црне Горе. Шта планирате да урадите у текућој години, а што би побољшало конкретне резултате у том правцу?

Унапријеђење пословног амбијента је једна приоритетних политика Владе Црне Горе.

Поред законске регулативе коју покушавамо унаприједити и поједноставити, циљ нам је да развијемо другачију друштвену свијест према бизнису и предузетништву у Црној Гори. Желимо да прије свега државна администрација и грађани постану свјеснији да више малих и средњих предузећа значи и да ће они имати већа примања и бољи животни стандард. У том смислу, стремимо ка томе да државна администрација буде ефикасан сервис бизнису и грађанима, а да грађани развијају предузетничке склоности. Свјесни смо чињенице да је управо та ментална транзиција најспорија и најтеже остварива.

Од конкретних мјера на побољшању услова за бизнис које су нам приоритети у овој години најважније су: обједињавање поступка регистрације предузећа у једној институцији, поједностављивање поступка издавања грађевинских дозвола, олакшавање процедура за плаћање пореза и доприноса, као и смањење административних такси, унапријеђење поступка извршавања уговора, као и омогућавање једноставнијих услова за запошљавање странаца у Црној Гори.

Који су основни правци развоја црногорске економије, које су то гране привреде стожер система?

Развој и економија нијесу детерминисани. Брзина технолошких промјена и глобализације чине да се реализују пословне прилике и идеје које се прије само неколико година нијесу могли ни замислити. Зато се не бих оредјељивао за гране које су стожер система. Прије сам склон успостављању општих политика и институционалних рјешења која неће ограничити, већ ће подстаћи појединце и компаније да испоље своју креативност, предузетнички дух и жељу да успију, да развију своје идеје, а тиме и економију.

Да ли је црногорска економија изашла из кризе, које су последице? Како видите ситуацију на глобалном нивоу?

На основу досадашњих пројекција, очекујемо да је економија у претходној години забиљежила благи раст, што технички значи да јесмо изасли из рецесије. Планирали смо опоравак економије и убрзање раста у наредном средњорочном периоду, међутим и даље постоје ризици, те је неизвјесна динамика. Потенцијалне стопе раста наше економије су преко 4% и то је средњорочни оквир ка којем треба да се крећемо.

Слична је ситуација и глобано, постоји раст у већини земаља, тржишта су отворена, раст цијена акција и остале ризичније активе показује да постоји очекивање инвеститора у опоравак. Међутим, фискални стимулус и ниске каматне стопе дефинитивно играју значајну улогу у садашњим стопама раста. То имплицира да вјероватно неће бити новог пада, али и да ће опоравак бити слаб током 2011. године, у Европи уопште. Додатно, још није пронађен модел за рјешење европске дужничке кризе и њене посљедице ће нас пратити током читаве године. Остаје да се надамо да ће инвеститори више разликовати земље са добрим политикама, прије свега фискалним, што је случај у посљедњих неколико мјесеци.

Могу ли се у оваквој ситуацији наћи рјешења за тзв.“меко приземљење“, послије велике финансијске и економске кризе, уз успостављање адекватне регулативе и стварање услова за њену пуну примјену?

У условима када је економија била званично у рецесији тешко се може говорити о тзв. „софт ландинг-у“. Можемо говорити о постепеном опоравку након изласка из рецесије, што је и у основи наше економске политике. Тако, основним сценаријом пројекција раста у наредном средњорочном периоду се полази од предвиђања да ће се тренд опоравка који је започео у трећем кварталу 2010. наставити уз нешто нижи почетни раст и више стопе у периоду 2012-2013.

Овај сценарио предвиђа умјерен опоравак, те раст економије од 2,5-4,0 процента реалног раста у 2011-2013. Базиран је на претпоставци да се не очекује снажнији раст инфлације, али је њен раст око 0,7% виши него онај пројектован за еурозону, док је испод нивоа стопе инфлације који је пројектован за економије централне и источне Европе у истом периоду.

Главни допринос расту очекујемо од сектора услуга, већином туризма и индустријске производње. Постоји потенцијал и у другим секторима, али и ризици који га прате. Стабилизација банкарског сектора, благи опоравак кредитне активности банака и повољан утицај пројекта еурообвезница и других кредитних аранжмана на јавне финансије, чиниће оквир за јачање инвестиционе активности. Структурне реформе у области образовања, здравства, социјалне заштите и државне управе, као основ дугорочног системског прилагођавања, допринијеће успостављању одрживости јавних финансија, а нове могуће инвестиције у енергетику, туризам, путну и комуналну инфраструктуру треба да покрену очекиване мултипликативне ефекте.

За случај неочекиваних позитивних или негативних кретања дефинисали смо и одговарајуће алтернативне сценарије, што представља дио одговорне економске политике.