Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Ауторски текст министра финансија Милорада Катнића - "Фискална политика у функцији раста", објављен на Порталу Аналитика

Ауторски текст министра финансија Милорада Катнића -  "Фискална политика у функцији раста", објављен на Порталу Аналитика
Датум објаве: 31.05.2012 15:56 | Аутор: мин фин

Испис Штампај страницу


Дужничка криза у Европи је резултат вишедеценијских структурних слабости, заостајања у конкуренти и претјераног раста државе благостања. Нарастајући јавни дугови и проблем у банкарском сектору пријете да економски паралишу европску економију.

Пише: др Милорад Катнић
 

Данас се готово све државе у Европе суочавају са повећаним екстерним ризицима, те снажним социјалним и политичким отпорима према промјенама. Мале и отворене економије, посебно са неинвестиционим кредитним рејтингом и немогућношћу приступу фондовима ЕУ, морају ојачати фискалну стабилност.

У претходне три године, Црна Гора је спровела једну од најзначајнијих фискалних консолидација, а њен највећи дио односио се на расходну страну. Државна потрошња је, на годишњем нивоу, смањена за преко 300 милиона еура,  са 51 одсто на 40 одсто БДП-а. Тиме је грађанима и привреди дугорочно смањен фискални терет, а Црна Гора се сврстала у државе са умјереном потрошњом у Европи.

Смањење државне потрошње омогућило је смањење буџетског дефицита са више од 5 одсто БДП-а колико је износио 2009 и 2010. године на пројектованих 2,5 одсто у 2012. години. Постојани дефицит од избијања кризе до данас донио је раст јавног дуга, који данас износи 46 одсто БДП-а, што Црну Гору сврстава у умјерено задужене државе.

Неодрживост трендова раста јавног дуга: Иако по фискалним параметрима Црна Гора задовољава Мастристске критеријуме, трендови раста јавног дуга су неповољни и неодрживи. Тога морамо сви бити свјесни. Зато се у Црној Гори морамо сложити око најважнијег фискалног циља: смањења дефицита и смањења дуга.

Истовремено, од саме висине потрошње, дефицита и јавног дуга, важнији је квалитет и резултат. Евентуални дефицит је прихватљив једино уколико је у функцији реализације продуктивних капиталних пројеката који ће подстаћи економски раст.

Смањење потрошње и дефицита може бити пут у економску пропаст уколико није у функцији раста. Зато најважнији економски циљ мора бити одрживи економски раст, подстакнут структурним реформама, унапређењем пословног амбијента и ефикаснијом државном администрацијом.

У овом контексту, основни правци будуће политке јавних финансија треба да буду:

До 2014. године ући у зону буџетског суфицита; измјенити органски закон о буџету и увести средњорочни буџет, као додатни механизам фискалне контроле; дефинисати фискална правила; очувати кредитни рејтинг; обезбиједити средства за финансирање буџета и капиталних пројеката од  међународних финансијских институција, Свјетске банке, ЕИБ-а и ЕБРД-а; Додатно побољшати ефиканост пензионог система кроз провјеру права осигураника и измјенама закона не проширивати права, унаприједити ефикасност социјалне заштите, на начин да пензиона и социјална давања не би била стимуланс за незаснивање формалних радних односа; задржати постојеће пореске стопе и, у случају суфицита, смањити доприносе; даље радити на смањивању сиве економије и монополског понашања на тржишту.

Даље је потребно учешће капиталног буџета, посебно улагања у области путне и комуналне ифрастуктуре, треба достићи најмање 10 одсто укупног буџета или најмање 5 одсто БДП-а;

У случају остваривања једнократних прихода, кроз СДИ или приватизацију, средства искористити за смањивање дуга, посебно скупог од 2009. године.

Сматрам да ће квалитет вођења јавних финансија (по претходно наведеним смјерницама) у наредних десет година оприједијелити, у великој мјери, перспективе ове државе за знатно дужи временски период.

Слиједе године привредног раста: Пред Црном Гором су године економског раста које ће бити на нивоу од око 5 одсто. У то сам сигуран и има више разлога на чему темељим отимизам:  туризам и енергетика су глобално брзо растуће гране у којима је Црна Гора конкурентна; процес еуроатлатнских интеграцијама, који је тек пред нама, из искуства других земаља, доноси економске бенефите и подстиче раст;  отвореност економије и унапређење пословног амбијента смањују трансакционе трошкове и чине економију конкурентнијом; структура црногорске економије, која се упркос кризи трансформисала у веома флексибилан и жилав микро и мали приватни сектор, квалитенија понуда радне снаге итд.Стопе раста, а тиме и буџетских прихода не смијемо искористити да повећамо мандаторну потрошњу, без обзира колико то било политички и социјално примамљиво. Не смијемо учинимо јавну потрошњу ригиднијом, а да линеарним повећањем зарада и осталих давања из буџета умањимо конкуретност економије и дестимулишемо запошљавање у приватном сектору. Будуће суфиците треба искористити за смањивање дуга и стварање фискалне резерве. Државна потрошња и ниво дуга треба да теже релативном учешћу у БДП-у мањем од 30 одсто, а пореске стопе морају бити конкурентне, чиме ће јавне финансије бити сигуран и снажан подстицај одрживог економског раста.