Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

"Некако с прољећа" ауторски текст самосталног савјетника Борислава Ратковића објављеног у "Вијестима"

"Некако с прољећа" ауторски текст самосталног савјетника Борислава Ратковића објављеног у "Вијестима"
Датум објаве: 16.07.2014 13:39 | Аутор: Ивона Михајловић - администратор

Испис Штампај страницу


Могуће да овај дискурс према стварности, мало помјерен у односу на дневну заокупљеност питањима на која нас упућује ецономиа працтица, није у складу са колоквијалним виђењима економских прилика, али се чини неизбјежним, на средини године у којој примјењујемо економску политику оздрављења јавних финансија, подстицања привредне активности и јачања конкурентности, у циљу постизања још динамичнијег раста економије, констатовати неумољиве бројке макроекономског статуса и квалитет прогреса у стратешким правцима развоја.

Повод су материјали Прољећна анализа макроекономских кретања и структурних реформи и Смјернице макро-економске и фискалне политике за период 2014-2016. године, кроз које Влада Црне Горе двапут годишње извјештава о "здрављу” економије и утврђује смјер економске политике за сљедеће три године.

Свакако да објективни посматрач запажа компетитивност у европском процесу која се потврђује кроз динамичну међународну сарадњу и активности на усклађивању стандарда у оквиру појединих поглавља. Уз позитивне оцјене и најављене активности у вези са позивом за чланство у НАТО, дакако са нашом фасцинацијом датумом, све упућује на помало парадоксалан закључак да је перцепција наше стварности у међународној заједници супериорнија у односу на домицилна тумачења. Но, дубља анализа с тим у вези сигурно сеже у тајновите сфере генетског кода из којих потичу тако видљиве менталитетске склоности.

Економска политика и у овој години доминантно је суочена са изазовима стабилизације и консолидације јавних финансија, те тежњом да се кроз раст економије обезбиједи јачање материјалне основе система на свим његовим нивоима. Позитиван тренд кретања бужетских прихода указује на успјешност у борби против сиве економије и финансијске недисциплине. Уз то, у првом кварталу је оставрен раст економије од 2,3%, након прошлогодишњих 3,5%. Свакако су на мјесту упозорења да црногорској економији требају динамичније стопе раста оствариве у пословном амбијенту у већој мјери релаксираним од баријера развоју бизниса, уз нове стране директне инвестиције и унапријеђену ликвидност реалног сектора кроз рјешавање проблема дужничко-повјерилачке условљености.

Очекивања у том погледу од тзв. “Подгоричког модела” усмјерена су на ефекте реструктурирања дугова предузећа са перспективом чиме се ослобађа простор за привредну активност. За очекивати је да и банкарски систем, са високим нивоом ликвидности, али и оптерећењем неквалитетним кредитима од 393,9 милиона еура, поступно излази из става резервисаности у погледу политике пласмана и одржавања високих каматних стопа.

Мјере фискалне консолидације су омогућиле да се буџетски дефицит крајем априла сведе на ниво од 59,1 милиона еура 1,7% БДП-а, што је позитивно у односу на не тако давно биљежене забрињавајуће релације и перспективу скорог достизања равнотежног нивоа буџетских прихода и расхода. Уосталом, јавне финансије, након дужег периода, крајем године улазе у зону суфицита, а јавна потрошња се своди на ниво од 42,8 % БДП-а.

Јавни дуг је, међутим, достигао 1.990,3 милиона еура, односно 56,6% БДП-а што, са пројектованим растом до краја године до 58,1%, иако испод мастришког критерија и нумеричких фискалних правила у буџету, свакако индукује одређене тензије у макро економском оквиру. Охрабрујуће је, ипак, што ће развојне пројекције, уз динамизирање раста и овладавање стратегијом управљања дугом, допринијети постепеном смањивању удјела дуга у БДП-у до око 50% у 2017.

Одржава се и неравнотежа у спољно-трговинској размјени са заостајањем у динамици извоза и имплементацији трајне извозне орјентације. Стране директне инвестиције, иако у 2013. години супериорне у конкуренцији шест земаља Југоисточне Европе, се доста споро ефектуирају (78 милиона еура нето прилива за прва три мјесеца о.г.), што је свакако у вези са утицајем глобалних процеса спорог опоравка економије на смањење агрегатне тражње и опасностима од дефлационих процеса.

Наравно, посебна сензитивност постоји према проблему високе незапослености (19,6%), прије свега младих и образованих људи који су, по природи ствари, темељ прогреса, уз ризике да се проблем транспонује као неспособност друштва да младима пружи шансу, и поред чињенице да запосленост биљежи раст (0,9 % у априлу о.г.).

Указујући на неке од текућих проблема, чини се да пажњи јавности измичу активности које се односе на Правце развоја Црне Горе 2013-2016, документ који има врло важно мјесто у систему наших обавеза према европској агенди, а који, опредјељујући приоритете развоја и смјер улагања по секторима и политикама са конкретним пројектима, циљано треба да омогући повећање квалитета живота и дугорочни развој у складу са опредјељењима европске Стратегије развоја до 2020. године и аутентичним интересима. Управо у складу са Правцима развоја, у 2013. години остварен је обим улагања средстава из јавних фондова у износу од 86,36 милиона еура, чија је структура: 9,32 милиона еура за политике у оквиру “паметног раста”, 66,67 милиона еура у оквиру “одрживог раста” и 24,01 милиона еура у оквиру “инклузивног раста”, која је повољнија од идентификоване полазне позиције што указује на дјелотворност тежњи да се развој усклађује са стандардима развијеног свијета.

Свакако да се све анализе сублимирају у успјешности економске политике да омогући квалитет живота који почива на поштовању универзалних људских права. Чинећи продоре у том правцу, црногорско друштво показује тежњу да прихвати достигнућа глобалног цивилизацијског хода кроз процес сазријевања у којем има простора за критику недосљедности и несавршености у систему. Дакако, неминовност ограничења наших очекивања капацитетом економије, која се још није изборила за европску конкурентност и потпунију валоризацију сопствених потенцијала, опредјељује наше личне перцепције успјешности. Дозвољавајући, притом, да је тако природна и човјеку иманентна фрустрација утицајем текућих економских кретања на нашу свакодневицу и очекивањима од стратешких праваца и циљева који нам се чине тако далеким.

Овдје можете погледати текст у оригиналу Некако с прољеца.пдф