Саопштење поводом одржаног стратешког дијалога са женским организацијама: Потребан мултидисциплинаран одговор на насиље над женама
Свака пета жена у Црној Гори је током протеклих 12 мјесеци била
жртва насиља. Пандемија ЦОВИД-19 указала је на неопходност системског приступа
и отвореног дијалога о заједничком
одговору друштва на насиље, а посебно о неопходности пуне интеграције женских
невладиних организација које пружају подршку женама жртвама насиља у систем,
поручено је на стратешком дијалогу представника УНДП-ја, Министарства финансија
и социјалног старања и женских невладиних организација.
Стратешки дијалог одржан је данас у оквиру пројекта „Примјена
закона, мијењање ставова“, који финансира Европска унија, а спроводи УН
Wомен, с циљем заустављања родно засноване дискриминације и насиља над
женама, са посебним фокусом на најмаргинализованије групе жена, у шест земаља
Западног Балкана и Турској. На дијалогу је разговарано о статусу женских
невладиних организација у систему социјалне заштите, са фокусом на положај
лиценцираних носилаца специјализованих услуга за жртве насиља, као и јачању
сарадње са Министарством финансија и социјалног старања у примјени
Истанбулске конвенције и области пружања услуга жртвама родно заснованог
насиља.
Даниела Гашпарикова, стална представница УНДП у Црној Гори, истакла је да је насиље
над женама најекстремнија манифестација родних неједнакости и најчешц́е кршење
женских људских права са озбиљним посљедицама не само на жене, већ на
друштво у цјелини. „У Црној Гори је
једна од три жене током живота доживјела насиље, а једна од пет у посљедњих
12 мјесеци, док је повјерење у институције ниско - 74% жртава сексуалног
насиља то никада никоме није рекло“, рекла је Гашпарикова. Истакла је да то
насиље има и финансијске посљедице, што показују и резултати истраживања УНДП-а,
да насиље над женама кошта државни буџет до 0,5% БДП или око 18 милиона еура
због ослабљене радне продуктивности или одсуства жртава насиља са посла. „Пандемија
ЦОВИД-19 је, нажалост, показала да дом није најсигурније мјесто за жене жртве
насиља, због чега је УНДП је подржао невладине организације у успостављању 24-часовне
подршке жртвама насиља, укључујуц́и и креирање апликације „Буди сигурна“,
путем које оне могу једним кликом да затраже помоћ и подршку.“ Гашпарикова је
указала на неопходност развијања одрживих и дугорочних модела финансирања женских
невладиних организација које пружају подршку женама жртвама насиља, у складу
са најбољим европским праксама које се ослањају на блиску сарадњу и повјерење
између женских НВО, центара за социјални рад и полиције.
Милојко Спајић, министар финансија и
социјалног старања, рекао је да су свјесни чињенице да је потребно направити још конкретних
корака како би проблем о којем су данас говорили био систематски и у потпуности
ријешен, поготово, како је рекао, имајући у виду наш менталитет који се темељи
на бројним историјским приликама и догађајима који су погодили земљу. „Знам
колики је пут Црна Гора прешла од 2000. године, када се насиље у породици
сматрало дјелом против јавног реда и мира, па све до ратификације Истанбулске конвенције
и њеног ступања на снагу у августу 2014. године. Министарство финансија и
социјалног старања је спремно да пружи пуну подршку свима, а ја ћу кроз будући
рад Координационог одбора за праћење Истанбулске конвенције пратити рад свих
институција и инсистирати на мултидисциплинарној сарадњи, али и сарадњи са
невладиним сектором“, истакао је министар Спајић.
Љиљана Раичевић, предсједница НВО
Сигурна женска кућа, подсјетила је да је прва женска НВО у Црној Гори основана 1996.
године, а да је управо у Црној Гори још 2000. године, под руководством ове женске
НВО, отворено прво склониште за жртве трафикинга у Југоисточној Европи.
Захвалила је УНДП-ју који је, како је рекла, препознао улогу и напоре
припадница женских невладиних организација, које годинама раде готово на
волонтерској основи. Према ријечима Биљане Зековић, извршне директорице
Сос телефона за жене и дјецу жртве насиља Подгорица, подршка даљем раду
женских НВО од изузетног је значаја за државу Црну Гору. „Ако израчунамо колико
кошта наш волонтерски рад, долазимо до податка да само волонтирање и дежурство
годинама на СОС телефонима вриједи више од 10 милиона еура. Рад женских НВО
јесте од националног интереса, јер радимо посао државе и других запослених у
институцијама, чиме не критикујем њихов рад, већ указујем да државни систем не
може да покрије све потребе грађана и допре до циљних група до којих могу
НВО“, рекла је Зековић.
Додатни материјал за медије:
Видео материјал са догађаја (изјаве и
покривалице) доступан је на овом линку.
Комплетан материјал, укључујући и фотографије, доступан је на овом линку.
